LAŽE, A NI DA TREPNE

Podelite:

Beše to godina kad su nas grizli komarci, skoro kao i ove. Farbale se fasade, kosila trava sedam metara od puta, skrivale nekim najlonima oronule kuće, uređivali kanali za odvodnjavanje, zastave vijorile na svakoj banderi na trasi njegovog puta.

Nesposobni organizator, pomešao je satnicu (nešto im računanje rokova ne ide od ruke, eh ta stolarija) pa su svoje pristalice okupili tri sata pre dolaska najvećeg sina modernog doba. A bilo je vruće u tri majčine. Odanost vođi građani su pokazivali neki po naredbi, neki po funkciji, neki po radnoj obavezi, neki zato što su dužili zastave, a neki zato što su bili plaćeni. Oni sa druge strane “barikade” imali su svoje pratioce. Pratioci su trebali biti nevidljivi, a ispali su glupi.

I posle tri sata čekanja, počelo je deset minuta ispiranja mozga, uobičajenih fraza i obećanja. Prvo se osvrnuo kako ga prozivaju da je došao da otvori nešto što je već otvoreno i radi, ali on nije došao da otvara. On se eto tako, reda radi pojavio baš ispred jaslica. Pa je nastavio kako Apatin nema problema sa vodom (zar?), ali i u Prigrevici i Sonti rešiće se infrastruktura, napraviti fekalna kanalizacija. A u Apatinu, biće uskoro, pogon jedne velike svetske firme (šuška se o Simensu) koji će u prvoj fazi zaposliti 300, a onda i svih 400 duša, pa će doći još jedan investitor, pa će se rešiti pitanje luke, možda će se više dece rađati u Prigrevici, ali i u Apatinu treba deca da se rađaju, jer će Apatin postati Eldorado. Banja će biti puna turista iz Hrvatske, Mađarske, Novog Sada i Beograda, pa kako ljudi u Apatinu malo traže, a predsednik je uvideo da treba ovde novac ulagati da bi se ljudi u Apatinu osećali kao deo razvijene Srbije. Upoznat je da je u Apatinu 3.500 nezaposlenih na 27.000 duša, zahvalio se organizatorima što su doveli dečicu da ga vide, obećao da će dati sve od sebe da rečeno ispuni, onako usput spomenuo Tačija i Haradinaja i to je to. Ode.

A posle dve godine nema ni Simensa, kao što nije bilo ni onih Ukrajinaca, pa onih za bio-etanol ni ko zna koga. Pitanje luke doduše su rešili tako što je Apatin izgubio status lučkog područja. I ono malo pogona što je otvoreno u Apatinu, nestaje. Čak i kiosci. Posekli su šta se god moglo poseći. Napravili jedan nekategorisani put i skratili ga od projektovanog za dva metra. U planovima o razvoju Srbije do 2035. godine, Apatina nema ni u tragovima. Pojava turista u Apatinu ređa je nego broj dana određenih za prskanje komaraca, a i što bi se eventualno dalo od republike, ovi “naši” stručnjaci zaborave da podnesu prijavu.

Da li se Vi koji ste bili tamo osećate malo prevareni? Da li ste ispali naivni? Da li je to bila još jedna prazna priča satkana od laži i obećanja? Da li je ova vlast od gore pa do dole sposobna da reši bilo koju stvar od značaja za ovdašnje ljude? I kada? Za dve do tri godine, možda pet….

I da li ćete im verovati opet?Do tada, ma neka grizu, prskaće ih valjda za Ribarske večeri.

Podelite: